Pravnička profesija u Srbiji: Realnost, Izazovi i Put Napred

Diploma pravnog fakulteta dugo je vremena nosila auru prestiža, stabilnosti i sigurne budućnosti. Međutim, današnja realnost za mlade pravnike u Srbiji je često daleko od te idealizovane slike. Prezasicenost tržišta, niske početne plate, nepostojanje radnih mesta bez "veze" i dugi periodi neizvesnosti postali su svakodnevnica za mnoge koji su uložili godine truda i učenja. Ovaj tekst nastoji da rasvetli kompleksnu situaciju, pruži uvid iz prve ruke i ponudi perspektivu onima koji stoje na početku ovog izazovnog puta.

Tržište preplavljeno diplomiranim pravnicima

Jedan od kliučnih problema sa kojim se suočava pravnička profesija je ogroman broj novih diplomiranih pravnika koji svake godine izađu sa državnih i privatnih fakulteta. Kao što je jedan korisnik foruma primetio: "Ove godine po prvi put ostalo slobodnih mesta na beogradskom pravnom fakultetu". Ovo, naizgled pozitivno, zapravo ukazuje na to da se konačno javlja svest o prezasicenosti tržišta. Ipak, broj upisanih i dalje je ogroman, a konkurencija za svako radno mesto je nemilosrdna.

Situacija je posebno teška za one koji nisu iz velikih gradova. Razlika u mogućnostima između Beograda i unutrašnjosti je, prema iskustvima mnogih, ogromna. Dok se u prestonici još uvek mogu naći neke šanse, u manjim mestima su izuzetno retke, a često i isključivo rezervisane za one sa jakim političkim ili porodičnim vezama.

Pravosudni ispit: Ulaznica u nesigurnost?

Položiti pravosudni ispit dugo se smatralo vrhunskim dostignućem i garancijom za dobar posao. Danas, iako je i dalje neophodan za mnoge pravničke pozicije, on sam po sebi ne garantuje zaposlenje. Čak i sa ovim teško stečenim zvanjem, mnogi se suočavaju sa ponižavajućim platama od 30.000 do 40.000 dinara.

Kako jedan ispitanik kaže: "Za razliku od nekih... ja svašta radim, ne sedim kući i ne čekam onako razmaženo platu ne znam koliku...". Ova rečenica oslikava jednu od najvećih podela među pravnicima - između onih koji su spremni da prihvate bilo kakav posao da bi preživeli i onih koji se i dalje nadaju da će njihova investicija u obrazovanje biti adekvatno nagrađena. Borba za dostojanstvenu zaradu postala je borba za opstanak.

Plaća: Pitanje dostojanstva ili nužde?

Debata oko prihvatljivosti niskih početnih plata jedna je od najžučnijih. Sa jedne strane, imamo stav: "Ponižavanje je biti dipl. pravnik sa položenim pravosudnim i radovati se poslu od 35 hiljada.". Sa druge strane, realnost primorava mnoge da pristanu: "Ja bih uzela sad da mi ponude... jer mi promaja duva kroz džepove i novčanike".

Ovaj sukob nije samo o principima. On je duboko ličan i zavisi od životnih okolnosti svakog pojedinca. Da li neko ima porodicu koja ga izdržava? Da li ima decu? Da li je jedini izvor prihoda u porodici? Pristajanje na nisku platu često nije izbor, već nužda. Međutim, postoji opasnost da takvim pristankom dugoročno padne vrednost rada svih pravnika, što dovodi do začaranog kruga u kom poslodavci očekuju sve više za sve manje novca.

Kako jedna koleginica upozorava: "Ako danas neko prihvati za početak posao sa platom od 30000... vrlo je moguće, skoro sigurno da će i sa 30, 33, 36 osvanuti sa istom platom.".

Advokatura: San ili noćna mora?

Za mnoge mlade pravnike, advokatura predstavlja vrhunac karijere - mogućnost da budu svoj gazda i da grade nešto svoje. Medjutim, put do uspešne advokatske kancelarije je izuzetno trnovit. Bez porodične podrške ili već postojeće mreže klijenata, početak je prava borba za opstanak.

Iskustva onih koji su krenuli ovim putem govore o dugim radnim danima koji često traju i po 12 sati, o teškoj naplati usluga, o sporoći sudova i o nelojalnoj konkurenciji. "Sve što zarađim odlazi na poreze, doprinose, članarinu, kiriju i troškove", priznaje jedan mladi advokat. Prve godine su često period preživljavanja, a ne zarađivanja.

Osim toga, finansijski prag za ulazak u advokaturu je visok - upisnina u advokatsku komoru iznosi nekoliko hiljada evra, što za mnoge predstavlja nepremostivu prepreku. Kao što je neko primetio, ovo efektivno ograničava pristup profesiji onima koji već imaju finansijske resurse ili jaku porodičnu pozadinu.

Državni sektor: Sigurna luka ili zamka?

Državni posao privlači mnoge stabilnošću, fiksnim radnim vremenom i socijalnim sigurnostima. Međutim, upad u državni sektor gotovo je nemoguć bez političke ili partijske veze. Čak i kada se objavi konkurs, često je unapred poznato ko će dobiti posao.

Plate u državnom sektoru variraju, ali retko kada su visoke na početnim pozicijama. Ipak, za one koji uspeju da se "uvežu", ovo može biti prilika da steknu iskustvo i čekaju bolje vreme. Medjutim, rad u državnoj upravi često podrazumeva suočavanje sa birokratijom, sporim tempom napredovanja i, ponekad, smanjenim mogućnostima za sticanje praktičnog, tržišno relevantnog iskustva.

"Veza" kao nezvanični uslov

Gotovo sva iskustva podeljena na forumima ukazuju na jednu tužnu konstantu: pronalaženje dobrog posla bez "veze" je izuzetno retko. Bilo da je reč o advokatskoj kancelariji, javnom beležniku, sudu ili privatnoj firmi, preporuka ili politička podobnost često su presudni faktor.

Ovo stvara atmosferu beznadežnosti kod onih koji nemaju takve resurse. Kako jedan korisnik konstatuje: "Danas sam bio na razgovoru u jednoj kancelariji da bi me ispratili posle dva minuta jer nemam radnog iskustva... a prethodno kad sam ostavio CV rekli su da traže pripravnika.". Ovakva iskustva dovode u pitanje sam smisao održavanja formalnih konkursa i procedure.

Šta dalje? Saveti i mogući putevi

Uprkos svim izazovima, mnogi pravnici uspevaju da izgrade zadovoljavajuće karijere. Ključ je u kombinaciji strpljenja, prilagodljivosti i spremnosti da se traže alternativni putevi.

1. Sticanje iskustva iako je plaćeno slabo (ili nije): Volontiranje u sudovima ili advokatskim kancelarijama, iako teško finansijski, može biti neprocenjivo za izgradnju CV-ja i sticanje praktičnih veština. Ovo je posebno važno u početku karijere.
2. Specijalizacija i dodatno obrazovanje: Usmeravanje ka nišama kao što su intelektualna svojina, IT pravo, poresko savetovanje ili arbitraža može smanjiti konkurenciju i povećati vrednost na tržištu. Master studije, posebno u inostranstvu, mogu otvoriti nova vrata.
3. Razmišljanje izvan okvira: Pravničko obrazovanje pruža vredne veštine - analitičko razmišljanje, rešavanje problema, pisanje i istraživanje. Ove veštine su tražene u mnogim drugim sektorima: ljudski resursi, marketing, konsalting, nevladin sektor, poslovna administracija. Ne treba se bojati promene pravca ako se u pravu ne nalazi zadovoljstvo ili perspektiva.
4. Networking: Iako zvuči kontradiktorno kada se govori o nedostatku veza, građenje mreže kontakata kroz fakultet, praksu, kurseve i stručna okupljanja je od suštinskog značaja. Često se posao ne dobija preko direktne veze, već preko preporuke kolege ili poznanika.
5. Strpljenje i upornost: Izgradnja karijere u pravu je maraton, a ne sprint. Prve nekoliko godina su često najteže, ali sa stečenim iskustvom i dokazanim znanjem, mogućnosti se polako otvaraju.

Zaključak: Da li vredi?

Pitanje da li se isplati studirati pravo u današnjoj Srbiji nema jedinstven odgovor. Za one koji pravo doživljavaju kao poziv, koji uživaju u analizi propisa i rešavanju složenih slučajeva, teškoće na početku mogu biti prihvatljiva cena za rad u struci koju vole. Ljubav prema profesiji može biti najjači motivator.

Međutim, za one koji su upisivali pravni fakultet isključivo iz razloga prestiža ili očekivanja lake zarade, realnost će biti surovo razotkrivenje. Tržište je nemilosrdno, a put do finansijske stabilnosti dug i neizvestan.

Konačno, stanje u pravničkoj profesiji je ogledalo širih društvenih i ekonomskih prilika u zemlji. Nestanak industrije, slaba privreda i nefunkcionalne institucije direktno utiču na potražnju za pravničkim uslugama. Dok se ovi makroekonomski faktori ne promene, borba mladih pravnika za mesto pod suncem će ostati izuzetno teška.

Kao što je jedna od ispitanica rekla: "Ipak, kroz iste stvari smo prolazili, prolazimo ili ćemo prolaziti.". Solidarnost, razumevanje i medjusobna podrška među kolegama možda su jedini sigurni oslonac u ovom vremenu neizvesnosti. Umesto da se prepucavamo oko visine početne plate, možda je vreme da zajedno razmišljamo kako da podignemo standard i vrednost celokupne profesije. Jer, u suprotnom, rizikujemo da postanemo generacija koja je ustuknula pred izazovima, umesto da ih je preoblikovala.